Моја Васељена
Published on 12/05,2012
Ма каква
Итака за простор моје собееј, то моје острво бескраја и сања
антикварница у изврнутом чабру небеском
из ког се нестаје брже од раних трешања
одакле војске предачких портрета
крећу из моје главе на Поље
(једина кретња)
иду те војске да бране Књигу Постања
књига на полици фењер и компас
а на компасу пометња
Ех, моја соба кошница без зуја
грађена на Хелеспонту од родослова и сјена
у њој ноћимо ја и четири стране свијета
Мала Васељена!
Около собе ми тројански коњи играју
и плаше утве златокриле
испод прозора Минотаур полаже марихуану
баш у јагњеће јасле
придошла ала зијева
у магли Кос вида крила опкољена змијом
у дебло Царева Храста лилипутанска сјекира сијева
цијепа срце за огрев неба над Србијом
Вани неко са издисајем попијева у рог
немушту песму мог рода и хлеба
чујем сестре Лазареве горе на крову неба
под столом посрамљен Бог.
Ја ступам низ векове родослова
ко празан кавез
из ког још један свитац разгони мрклину с пута
кроз звездано затишје собу ми осветљава
мој триптих испод капута.
Ко ме то изгони из дубине бића
и с Лозе, свети Симеоне
у мраку осипа Слова
вуго!!! Видим ти искежено лице!!!
Газиш ми трпезом на Тајну Вечеру
у Делу Васкрслог Бога
бљеснуће Моја Соба
из флора на реверу.