Види ли се ишта доле из ове низине ?
Published on 12/05,2012
Ево ме у
кули Страхињића Бана
омеђеној облацима
у којој
се усправљам до висине трновог венца
и Жезла
мог оца, потонулог у праслици
због
неспоразума споразума
тумарам
без путоказа и друма
по светлости
у зобници.
Крваве
реке.
Ходим
непомична
уз Матицу
низ коју одлазим ради враћања
предачким
завежљајима
и Мајци
Тројеручици.
Стижем, иако нисам одлазила, сем до Содоме и Гоморе,
преко
Помпеје пролутах у Самарију
и вратих
се Вину и Хлебу,
преостао
пртљаг у мени
Лоза и
Божур брат
надлеће с
јатима косова над Пољем
у
изврнутом небу.
А где се
то Земља затурила
у витлању
топуза ума?
Tемељ Куле обурдан, свемир црвоточи.
Или то нису моје очи?